Nikom ni reči

Elizabetino telo je bilo pronadjeno pored auto-puta br. 80, pet dana nakon sto je oteta. Sudski vestak je utvrdio da je bila mrtva dva dana. To znaci da je ziva provela tri dana sa Elrojem Kelertonom, poznatijim kao Kilroj. Tri dana. Sama s monstrumom. Tri izlaska i tri zalaska sunca, prestrasena, u mraku, u onakvoj agoniji. Koliko se samo trudim da o tome ne mislim. Ima nekih podrucja svesti koja ne treba istrazivati, gde ionako vec sve vri. Za dr Dejvida Beka gubitak je bio isuvise bolan. Svakog dana u poslednjih osam godina prozivljavao je uzas onoga sto se dogodilo. Svetlucavo jezero. Bleda mesecina. Prodorni krici. Noc kada je ostao bez zene. Poslednji put kada ju je video u zivotu. Svi mu govore da je vreme da nastavi da zivi dalje, da zaboravi na proslost, jednom za svagda. Ali, Dejvid Bek ne moze da prihvati kraj. Na ekranu njegovog kompjutera pojavila se poruka, recenica koju su znali samo on i njegova pokojna zena. Odjednom, Bek pocinje da veruje u nemoguce - da je negde, nekako, Elizabet ipak ziva.