Otpor

Piščeva duboka zabrinutost za čoveka koji, usled gubitka povezanosti sa drugim ljudima i uzdizanjem svog sopstvenog ja, vodi život na granici beznađa, podstiče čitaoca na promišljanja o vlastitiom životu i idealima kojima savremeni čovek teži. Šta za čoveka predstavlja sreća i koliko je spreman da u nju uključi i druge ljude? Da li je uživanje u materijalnom postalo osnovni čovekov ideal i ko je glavni krivac za to? Ovo su samo neka od pitanja koja autor iznosi pred čitaoca u nadi da će podstaći promene koje će čoveka vratiti istinskim humanističkim vrednostima, a spremnost da se otvorimo za drugog čitavim bićem jedan je od preduslova koji su neophodni za čovekovu istinsku sreću.