Melanholija I i II

"Cuveni norveski umetnik iz 19. veka Las Hertervig slikao je zadivljujuce pejzaze, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromastvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo tezak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodisnju cerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrasca i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig zavrsava na ulici. Izlozen porugama, ocajnicki pokusava da ponovo udje u stan Vinkelmanovih. Na kraju zavrsava u dusevnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, pocetkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takodje poremecenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom "Sa Borgeje", poput samog Fosea zeli da napise roman o slikaru. Melanholija II smestena je u 1902. godinu i ispricana iz perspektive njegove izmisljene sestre Uline. Kombinujuci istorijske cinjenice sa fikcijom, autor nas uvlaci duboko u svet umetnikove tanane duse, cija ranjivost izaziva njegov tragican kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi bozanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili. Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose vazi za jednog od najznacanijih svetskih autora danasnjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana cak i jedna opera."