Ljubav i razum

Čovek mora sam da prihvati odgovornost za sebe, kao i činjenicu da samo vlastitim snagama može svom životu dati smisao. Međutim, smisao ne podrazumeva i sigurnost: u stvari, težnja za sigurnošću blokira traženje smisla. Nesigurnost i jeste onaj uslov koji podstiče čoveka da razvija svoje snage. Suoči li sa on sa istinom bez panike, shvatiće da život nema smisla sem onog koji mu čovek daje, razvijajući svoje snage, živeći produktivno; samo nas stalna budnost, aktivnost i napor mogu sačuvati od neuspeha u jedinom zadatku koji je doista važan – u punom razvijanju naših snaga unutar ograničenja koja su postavljena zakonima naše egzistencije. Čovek nikada neće prestati da bude zbunjen, da se čudi i da postavlja nova pitanja. Samo ako shvati ljudsku situaciju, dihotomije svojstvene njegovom egzistiranju, i svoju moć da razvija vlastite snage, biće sposoban da uspe u svom zadatku, da bude ono što jeste, da bude za sebe, da postigne sreću, potpunom realizacijom onih osobina koje su specijalno njegove – razuma, ljubavi i produktivnog rada.