Jarčeva fešta

Govorio je da nema pravde na ovom svetu. ZaSto mu se to deSavalo nakon Sto se toliko borio za ovu nezahvalnu zemlju, za ove ljude bez Sasti? Obracao se Bogu. Svecima. NaSoj Gospi. Ili, mozda, djavolu. Vikao je i molio. ZaSto su ga stavljali na takva iskuSenja? Sinovi koji su bili njegov krst, zavere da ga ubiju, da uniSte delo celog jednog zivota. Ali nije se zbog toga zalio. On je umeo da se bori protiv neprijatelja od krvi i mesa. To je radio od mladosti. Nije mogao da podnese nizak udarac, da ga ne puste da se brani. Izgledao je polulud od oSajanja. To nije bio neprijatelj kojeg je mogao da pobedi kao one stotine, hiljade, sa kojima se suoSio i pobedio ih proteklih godina tako Sto ih je kupio, uplaSio ili ubio. Uranija Kabral sedi kraj postelje oduzetog oca, nekadaSnjeg mocnika, i priseca se dogadjaja od pre trideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i preseSe sve porodiSne veze. Grupa zaverenika u zasedi Seka da naidju kola s tiraninom koji je za trideset godina vladavine ubio na desetine hiljada ljudi. ReSeni su da ga ubiju iako su sasvim svesni kakva ih muSenja potom Sekaju. Diktator male ostrvske drzave koji se zavadio sa celim svetom susrece se s najljucim neprijateljem, koga ne moze da savlada. Ironijom sudbine, Soveku koji ne zna za strah – popustila je petlja. Preplicuci dogadjaje iz 1961. i 1996, porodiSne i liSne drame junaka, Mario Vargas Ljosa na briljantan naSin oslikava poslednje dane Truhiljove vojne diktature.